Implantatima se može rešiti bilo koja situacija kada nedostaju pojedini ili svi zubi, ako pacijent ispunjava uslove za ugradnju implantata
Implantologija predstavlja stomatološku granu koja se intenzivno razvija i za koju se smatra da je budućnost stomatologije. Ona objedinjuje više stomatoloških specijalnosti – hirurgiju, parodontologiju i stomatološku protetiku.
Ideja o implantaciji i nadoknadi nedostajućih zuba vezuje se još za Majansku kulturu (oko 600 god nove ere) kada su umesto zuba koji fale, usadjivali oklop školjki u viličnu kost.
Od tada pa do danas, konstantno se teži usavršavanju ove ideje i materijala koji se koriste za implantate.
Danas, implantati imaju oblik cilindričnog šrafa koji se izradjuje od titanijuma, ugrađuju se u kost i zamenjuju koren zuba koji nedostaje, koji će posle perioda zarastanja nositi protetski rad (krunicu, most, protezu). Titanijum je bikompatibilan i bioinertan materijal, što znači da ne izaziva zapaljenje i organizam ga ne prepoznaje kao strano telo. Na taj način se obezbeđuje da organizam »dozvoli« vezivanje implantata za kost i da ne bude odbačen.
KO JE KANDIDAT ZA UGRADNJU IMPLANTATA?
Implantatima se može rešiti bilo koja situacija kada nedostaju pojedini ili svi zubi, ako pacijent ispunjava uslove za ugradnju implantata. Kada je starost u pitanju, donja granica za ugradnju implantata je 18 godina. Neophodno je analizirati trodimenzionalni rendgenski snimak vilica kako bi se utvrdilo da li postoji dovoljno kosti za ugradnju implantata, zatim gustina (kvalitet) kosti i utvditi da li pacijent ima neka hronična oboljenja koja mogu da kompromituju terapiju i kakva je oralna higijena.
Dobra oralna higijena je jedan od važnih faktora koji utiču na trajnost implantata. U slučajevima kada zbog nedostatka kosti nije moguće ugraditi implantate, moguće je postaviti veštačku kost, pa tek nakon određenog vremena ugraditi implantate. Ugradnja implantata je kratkotrajna hirurška intervencija koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, a praćena je minimalnim ili nikakvim postoperativnim tegobama (bol i otok). Za izradu protetskog rada na implantatima je potrebno sačekati period zarastanja od 3 do 6 meseci, a u nekim situacijama je moguće uraditi odmah nakon ugradnje implantata.
KOJE SITUACIJE SE MOGU REŠITI IMPANTATIMA?
Kao što je već pomenuto, ako postoji mogućnost ugradnje, implantati su metod izbora u nadoknadjivanju jednog ili više zuba koji nedostaju. Kada nedostaje jedan zub, moguće je da se napraviti most koji zahteva brušenje dva zdrava zuba pored praznog prostora. Sa implantatima je to prevaziđeno, jer se okolni zubi ne oštećuju, već se na implantatu napravi krunica zuba koji nedostaje.
Implantati su značajno promenili tok terapije kada je u pitanju nedostatak više zuba u bočnoj regiji – u takvim situacijama nije moguće uraditi most. Pacijenti su osuđeni na nošenje različitih tipova mobilnih proteza kako bi nadomestili zube koji nedostaju i kako bi mogli na adekvatan način da se hrane i spreče probleme sa organima za varenje, koje može da prouzrokuje nedovoljno sažvakana hrana. Takve situacije se mogu rešiti ugradnjom dva ili više implantata – pacijeti dobijaju fiksni rad, koji je neuopredivo efikasniji i komforniji u poređenju sa nošenjem proteze.
Kod potpuno bezubih pacijenata, implantatima je moguće izbeći totalne proteze. U vilici gde ne postoji nijedan zub, moguće je uraditi fiksni rad na implantatima, a u slučajevima kada totalne proteze ne mogu da stoje, moguće je postaviti nekoliko implantata koji će služiti kao »kopče« za totalnu protezu, i na taj način se znatno povećati komfor i zadovoljstvo pacijenta.
Broj implantata koji je moguće i neophodno ugraditi, individualan je za svakog pacijenta i određuje se na osnovu detaljne analize 3D snimaka i situacije u ustima.
autor: Dr Vukašin Janjović
